Single 2011. – Kao jedan

KAO JEDAN

Ne guraj mene u to kolo, ja sam muziku iz drugih razloga zavol`o
repujem, pa nek bude duplo golo, ako je zika Amerika, ja sam Marko Polo.
I nešto da ti kažem, u ovoj priči nisam solo, tu su oba kuma,
radimo iz ljubavi, jebala vas suma!
Slušam vas već duže vreme, bolje bi vam išla gluma,
ovo je moj svet, moj krug, moj dan, moj takt!
Misliš da ne vidim da je okruženje fucked up,
za parče hleba, locked up.
Ovo je moj ventil, ovo je Srbija,
čisto da vas podsetim, ovo su moja krila.
Zato me pustite da letim, čvrsto nogama na zemlji stojim,
slušaš ovu ziku znači postojim.
Kao House of Pain ja sam on the point,
IBee, Taz i Dok7, hip-hop, punk kao jedan!

Hip-hop, punk kao jedan, hip-hop, punk kao jedan!

Hip-hop, punk kao jedan, ova zika prija kao pivo kad si žedan.
Niš, Jug, IBee, Taz i Dok7, hip-hop, punk kao jedan!
Hip!
Mi sviramo dušom, mi slušamo srcem i ne čekamo neke bolje prilike,
Krčimo put, pa dokle se stigne, ali nikad bez ove muzike.

Talenat imamo, želju imamo, uslova nemamo, para nemamo,
pesme snimamo, samo snimamo, želimo, maštamo, toga da imamo.
Non-stop planiramo, netom plasiramo, pišemo, pravimo, to volimo, živimo!
Dobrodošli u svet naših kreativnih glava, hip-hop, punk duše spaja.
Nikad neću stati možda menjaću oblike,
al` uvek iste odlike, muzika me pokreće.
Dok rimujem sa bine, drugima dajem poentu,
da obojim tvoj svet imam bogatu paletu.
Kažu nisam kao drugi, to što radim vredi,
što ne izdam to, jer glupo je da sedi.
Kažu mi: – Brate IBee, realno zvuk izuva!
Od uva,do uva svaka prava glava čula.

Evo ti hip-hop po panka!

Dok dočekaš šansu, proći će dan, uvek tako malo fali da se ostvari san.
Uzmi šta možeš bez čekanja, punk i hip-hop i više nema pravila.

Hip-hop, punk kao jedan, ova zika prija kao pivo kad si žedan.
Niš, Jug, IBee, Taz i Dok7, hip-hop, punk kao jedan!
Hip!
Mi sviramo dušom, mi slušamo srcem i ne čekamo neke bolje prilike,
Krčimo put, pa dokle se stigne, ali nikad bez ove muzike.

Više nema pravila,bez čekanja,više nema pravila,bez čekanja,više nema pravila…

Neki kažu korak po korak, a ja uvek preskočim pet,
možda to i jeste opasno, ali mrvice nisu dovoljne.
Jer dan je previše kratak, da sedim i čekam te,
oni neka se plaše, a ja idem iz jednog poraza u dve pobede!

Mi sviramo dušom, mi slušamo srcem i ne čekamo neke bolje prilike,
Krčimo put, pa dokle se stigne, ali nikad bez ove muzike.

Leave a reply

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>